Moj sin je oženio djevojku druge vjere, oženio je muslimanku i to mi je mnogo teško palo. Dugo mi je trebalo da se pomirim sa tom činjenicom, ali ni danas mi nije svejedno, tačnije svakim danom mi je sve teže. Prije mjesec dana saznala sam da je moja snaja trudna, a kada mi je rekla kako će mom unuku dati ime… uh, 5 dana sam bila pod jakim sedativima. Muhamed… totalno sam van pameti, moj prvi unuk… baš mi je teško.
Juče sam smogla snage i pozvala sina da razgovaramo po tom pitanju, da mu ukažem na problem, a kada sam mu rekla da nije uredu da se dijete tako zove on mi je odbrusio da nisam normalna i da je totalno nebitno kako će se njegov sin zvati i da mi je pametnije da se molim da bude živo i zdravo. Zaprijetio mi je ukoliko to kažem njegovoj ženi da će prekinuti svaki kontakt sa mnom. UH… kako boli, ne znam čime sam ovo zaslužila, gorzno, ali koliko sam željela da budem baka, toliko sada više ne želim, najbolje bi bilo kada bi… Bože oprosti, kako da kažem, jednostavno da nikada ne dobijem unuče 🙁
0 komentari: