Heljda (Fagopyrum esculentum ) je pravo bogastvo od biljke, zahvaljujući svom hranljivom sastavu.
Ono što je izdavaja od ostalih žitarica je odsustvo glutena, proteina koji izaziva celijačnu bolest. Zbog toga je heljda , pravi izbor integralnog obroka, kod ljudi koji su osetljivi na gluten. Ovih dana mnoge vesti su prenele informaciju da Rusi zbog sankcija masovno kupuju heljdu kao u doba Sovjeta, a nije ni čudo kada je ovako korisna i hranljiva.
Heljda – biljka sa tradicijom postojanja
Heljda vodi poreklo iz Severne Evrope i Azije. Pre 1 000 godina gajena je na tradicionalan način u Kini, odakle se tokom 14. i 15. veka proširila na tlo Evrope i Rusije. Nešto kasnije, počela je da se uzgaja na tlu Amerike.
Danas se heljda najviše uzgaja u Rusiji i Poljskoj, gde se koristi kao dodatak u tradicionalnim jelima.
Tradicionalno jelo od heljde u Japanu se zove soba rezanci, dok se kod Rusa od heljdinog brašna spremaju blinis, ili poznata “kaša“. U Francuskoj, heljda je našla primenu u pripremi galeta.
Po veličini zrna podseća na pšenicu, dok je po izgledu jedinstvena, zbog svoje trougalste strukture opne. Opna heljde se odstranjuje posebnim putem obrade, kako bi se iskoristilo unutrašnje seme, za dalju upotrebu.
Uglavnom se u ishrani koristi kao celo zrno, u sirovom ili prženom stanju. Druga varijanta je mlevenje zrna i dobijanje brašna od heljde, koje se u prodaji nalazi u svetlijoj ili tamnijoj varijanti. Tamnija varijanta heljdinog brašna se smatra nutritivno vrednijom.
U fazi biljke, heljda ima cvetove koji su izuzetno privlačni pčelama, zbog finog mirisa. Koriste ih za spravljanje gustog meda od heljde, tamne boje, sa posebno snažnim ukusom.
Seme heljde ne sadrži gluten
Sam nutritivni profil heljde je impresivan. U odnosu na ostale žitarice, heljda ne sadrži potencijlni alergen – gluten, zbog čega je jako cenjena kao namirnica izbora za ljude sa celijačnom bolesti. Može se koristiti kao heljdino brašno, u cilju zamene za pšenično i ostale vrste brašna, koja sadrže gluten.
Heljda kao zaštitnik krvnih sudova
Korisni efekti koje heljda ima na kardiovaskularni sistem, mogu se pripisati specifičnim materijama, nazvanim flavonoidi, posebno rutinu. Rutin koji se nalazi u semenu heljde, ima ulogu da održava normalnu elastičnost krvnih sudova, da osigura normalan protok krvi kroz krvne sudove i da spreči pojavu zgrušavanja krvi u cirkulaciji.
Isto tako, ishrana heljdom, smanjuje nivo “lošeg“ holesterola LDL, a povećava vrednost “dobrog“ holesterola HDL. Time je organizam osiguran od pojave visokog nivoa holesterola na zidovima krvnih sudova, i posledične hipertenzije.
Mineral koji je prisutan u heljdi, je magnezijum. Njegova uloga u sprečavanju nastanka kardiovaskularnih bolesti je da opušta krvne sudove, poboljšava cirkulaciju, i održava krvni pritisak u normalnim vrednostima.
Kontrola šećera u krvi – smanjivanje rizika od dijabetesa
Zbog prisustva velike količine rastvorljivih vlakana u sebi, heljda je korisna kod osoba koje boluju od dijabetesa tipa 2. Njen zadatak je da snižava i reguliše nivo glukoze u krvi. Time održava nivo insulina i sprečava pojavu dijabetesa.
Jedna studija sprovedena u Sloveniji je pokazala da primena heljde u ishrani, ima pozitivan uticaj na smanjenje glukoze u krvi, za razliku od pšeničnog, ražanog i drugih vrsta brašna od žitarica.
Američke studije donose izveštaj o visoko procentualnom smanjenju rizika od nastanka dijabetesa tipa 2, kod žena koje su u ishrani, imale tri porcije integralnih žitarica dnevno, u odnosu na žene koje su jele jednu porciju nedeljno. Kontrola šećera u krvi se u ovom slučaju pripisuje visokom sadržaju magnezijuma, koji se nalazi u heljdi. Više unosa magnezijuma, manji rizik od nastanka šećerne bolesti.
Uticaj heljde na varenje
Heljda je biljka koja se može svrstati među najbolje čistače creva. Zbog visokog sadržaja vlakana u sebi, koja su delom nerastvorljiva, heljda potpomaže perilstatiku u crevima, utiče na kontrakcije mišićnog zida creva i na njihovo pražnjenje. Zbog toga je heljda delotovorna kod poremećaja sa varenjem, opstipacijom. Pored toga, heljda deluje i kao potiskivač apetita, zbog čega ćete duže osećati sitost I nećete imati napade gladi.
Heljda kao antioksidans i imunostimulator
Jedan od važnih uticaja heljde je podizanje opšteg zdravstvenog stanja, kao i uticaj na imuni sistem. Zbog posedovanja flavonoida, antioksidativno delovanje na slobodne radikale je prisutno u visokom obimu. Na zaštitu organizma od infekcija i pada imuniteta, pored flavonoida, zaslužni su još vitamin E, selen, zink, koji takođe ulaze u nutritivni sadržaj heljde.
Sprečavanje astme kod dece
Istraživanja su pokazala povezanost između korišćenja heljde u ishrani i nastanka astme kod dece. Nedovoljno unošenje vitamina E, selena, magnezijuma, putem heljde u ishrani, može dovesti do pojave ranih simptoma astme kod dece.
Gradivna osnova koštanog sistema
Heljda zbog visokog sadržaja selena i cinka, je izuzetno važna u razvoju dece i mladih. Selen i cink su važni za formiranje zdravih, jakih kostiju, kao i zuba i noktiju.
Heljda u borbi protiv anemije
Heljda je biljka koja sadrži dosta gvožđa, mikroelementa koji je važan u formiranju crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina. Usled nedostatka gvožđa, dolazi do pojave anemije, praćene sa slabošću, bledilom, nedostatkom koncentracije, ubrzanim, plitkim disanjem. Ishrana heljdom, može prevenirati ove simptome.
Visoko vredni proteini u heljdi
Kao biljna namirnica, sadrži visokovredne proteine, sa osam esencijalnih aminokiselina, od kojih je najviše zastupljena aminokiselina, lizin.
Ovakav način ishrane je veoma važan za sportiste, ljude koji podnose velike fizičke napore. Može se koristiti u savremenoj ishrani – vegani, jer zamenjuje crveno meso, ali organizam ipak podmiruje sa visokovrednim biljnim proteinima.
Ishrana heljdom, se može uvrstiti u mnoge dijetetske programe za mršavljenje. Prisustvo vlakana daje duži osećaj sitosti, smanjuje apetit, povećava fizičku energiju i mišićnu masu, a otklanja suvišne masne naslage.
Heljda u službi lepote
Zbog velikog sadržaja rutina, jedinjenja iz grupe antioksidanasa, heljda je vredna biljka u cilju zadržavanja svežeg i mladalačkog izgleda.
Rutin povečava prokrvljenost kože, uklanja slobodne radikale, deluje zaštitno kod delovanja sunčevih UV zraka na kožu. Time se sprečava starenje kože i održava njena elastičnost.
Heljda sadrži hranljive materije koje su neophodne zdravlju i održavanju lepog izgleda kose.
Triptofan – zaslužan za lepo raspoloženje
Usled prisutnog triptofana, koji je zastupljen sa 45% u heljdi, ishrana proizvodima od heljde, donosi lepo rasploženje, pozitivan način života i sprečava depresiju.
Heljda u borbi protiv raka
Usled visokog sadržaja vlakana i hranljivog sastava, heljda se može uvrstiti među glavne antikancerogene nutritijente. Istraživanja danas pokazuju smanjenje pojave raka dojke od 50% kod žena koje u svojoj ishrani frekventno koriste heljdu i njene proizvode.
Pored raka dojke, heljda je pokazala antikancerogeno delovanje u slučaju raka debelog creva. Zbog toga je poželjno unositi bar jednom dnevno, po porciju kuvane heljde u organizam i time se osigurati od pojave raka debelog creva.
Ishrana heljdom se pokazala kao vrlo delotvorna kod osoba koje se podvrgavaju hemoterapiji. Naime, dokazano je delovanje antioksidativnog delovanja rutina u cilju zaštite od UV zračenja I radijacije.
Negativne strane heljde
Heljda spada u grupu potencijalnih alergena mada se alergijske reakcije retko javljaju.
Jedna od retkih pojava označena je kao “fagopirizam’‘. Simptomi se manifestuju kao osipi po koži, nastali usled izlaganja suncu, odmah nakon konzumiranja heljde. Fagopirin koji se nalazi u semenu heljde, pokazuje fotosenzibilno svojstvo, jer je najviše skladišten u lišću heljde. Retko se javlja, osim kod životinja , koje se hrane heljdom, ili ljudi koji koriste svežu biljku, kao i sok od klica heljde.
Tradicionalna upotreba heljde
– lečenje svraba
– hepatitis, žutica
– glavobolje
– proširene vene
– u kombinaciji sa lipom, pomaže u lečenju krvarenja mrežnjače oka
– u kombinaciji sa drugim biljkama, koristi se za regulaciju krvnog pritiska
– kod dijabetesa
– lečenje promena na koži, ekcema, oteklina, reumatizma
Primena heljde u ishrani i prirodnom lečenju
Domaći sirup za kašalj
Uzeti jednu šolju organskog meda od heljde, ¼ šolje maslinovog ulja, ili kokosovog ulja još bolje, 2-4 kašike limunovog soka ili organskog jabukovog sirćeta. U ovu smešu se može dodati po potrebi i želji : beli luk, đumbir, crvena ljuta paprika.
U posudu staviti med, dodati 2 kašike iseckanog belog luka, đumbir. Ostaviti da stoji na sobnoj temperaturi najmanje 8 sati. Nakon 8 sati, dodati u šerpu maslinovo ili kokosovo ulje ( daje lepši ukus ) i sok od jednog limuna. Promešati. Gotov sirup sipati u čistu teglu sa poklopcem.
Koristi se najviše kod dece sa upaljenim grlom, 3 puta dnevno po jedna kafena kašika, ili dupla doza kod odraslih.
Ovaj sirup se može čuvati u frižideru, do mesec dana. Ukoliko se stegne, blago ga zagrejati.
Med od heljde ima specifičan, pomalo jak ukus, pa se umesto maslinovog, preporučuje upotreba kokosovog ulja, radi poboljšanja ukusa.
Mleko od heljde
Uzeti heljdino brašno, po želji, razmera je 2 kašike brašna od heljde na 250 ml tople vode. Promešati i razbiti grudvice. Profiltrirati masu kroz gazu ili rešetkicu. Konzumirati mleko od heljde sa medom. Koristi se u kurama mršavljenja.
Med od heljde
Cvetovi heljde su mirisni i aromatični za pčele, koje koriste njihov nektar za dobijanje gustog meda, tamnije boje i specifičnog ukusa. Med od heljde pokazuje izrazito antioksidativno dejstvo u odnosu na bagremov med.
Gips od heljde
Koristi se kod edema na nogama, zglobovima, jer pomaže u eliminaciji nakupljene tečnosti. Gips se sprema tako što se heljdino brašno zakuva sa vrućom vodom, i tako nanosi na otečena mesta.
Heljdine ljuske
Trouglaste ljuske koje se odvajaju nakon obrade semena, koriste se za punjenje jastuka. Namenjeni su osobama koje su alergične na polen, prašinu ili perje.
Primena heljde u kulinarstvu
– pravljenje hleba, palačinki, krekera od heljde – koristi se u kombinaciji sa drugim vrstama brašna i semenkama
– kuvana heljda – heljda se prvo dobro ispere pod mlazom vode, a zatim se potopi u vodi da odstoji, preko noći. Nakon toga se kuva na umerenoj temperaturi, jer se brzo skuva. Može se jesti sama, sa dodatkom začina, semenki, ili se dodavati jelima, čorbama, supama, salatama.
– od heljde se na tradicionalan način, u Rusiji pravi pivo od heljde.
– čaj od heljde – se sprema od osušenih listova heljde, koji se preliju sa šoljom vruće vode. Pije se od dve do tri šolje dnevno, svakog dana, u periodu od 1-2 meseca. Ovaj čaj se koristi kod ateroskleroze i povećanog krvnog pritiska.
– zdrav doručak – seme heljde ili brašno od heljde pomešati sa jogurtom ili kefirom i pojesti za doručak.
Čuvanje heljde
Heljdu je potrebno čuvati na suvom i tamnom mestu. Poželjno je držati je u frižideru tokom leta i visokih temperatura. Seme heljde se može skladištiti na godinu dana, dok je rok trajanja brašna od heljde ograničen na nekoliko meseci.
0 komentari: